Podizanje kapaka: Moj izbor, moj primer i sve što sam naučila

Znala sam već godinama da me, kad-tad, čeka operacija gornjih kapaka. Višak kože na njima je bio genetski, a na desnom oku i vidljiviji. Dakle, oduvek su bili spušteni, ali je s godinama to postajalo sve izraženije. Moja mama ima sve isto i, kako nije uradila podizanje kapaka, navikla je da podiže desnu obrvu toliko da više nije ni svesna da je stalno drži "zakucanu" gore. Pokušava da oslobodi pogled, jer ovaj problem nije samo estetske prirode - već je i funkcionalan.

Ali, nećemo da se lažemo. Da li mi je funkcionalnost bila glavna stavka? Iskreno, ne. Nos sam operisala zbog devijacije još u 23. godini - razbila sam ga padom sa klupe na beton kao dete. To sam morala da rešim. Radije bih da nisam morala. Ali podizanje kapaka je bila druga priča. To sam htela oduvek. I odlagala sam.

Zašto sam odabrala upravo nju: put do odluke

Kod dr Anice Jevremović, specijaliste plastične hirurgije, održavam svoje lice od oktobra 2016. godine. Još malo, pa će biti 9 godina. Lako je reći da se ne sećam svog života pre nje. Uopšte nije bilo pitanje ko će mi raditi tu operaciju. Ne samo što imam dugogodišnje poverenje, nego što je ona najdetaljnija osoba na svetu. Gleda svaku sitnicu, ima oštro oko, izuzetno je odgovorna. Ali sam ipak odugovlačila…

Dr Anica Jevremović mi je dva puta radila niti na obrvama, da bismo malo "otvorili" oko. Oba puta mi je rekla: "Niti služe da se podignu obrve i privremeno će kapci delovati bolje, ali kratko i nedovoljno. Niti nisu zamena za podizanje kapaka." Istina, oči su izgledale bolje i otvorenije nakon niti dok efekat traje. Ali to zapravo nije bio tretman za mene - to je bilo čisto odugovlačenje.

I onda je odluka pala. Radimo podizanje kapaka u prvoj polovini januara ove godine.

Zašto "trubim okolo": moj stav na delu

Kad sam zakazala, ja sam, po običaju, "trubila okolo" šta planiram da uradim. Generalno je moj stav da bi svima nama bilo lakše ako "trubimo", jer ćemo čuti iskustva, savete, upozorenja… Kad sam progovorila, odjednom je progovorila masa žena oko mene. Zgranula sam se kada sam shvatila koliko njih je već operisalo kapke, ali neće da pričaju. Ok, njihovo pravo. Kao i moje da ne budem pristalica ćutanja. Uvek je korisno da se čuje sve iz prve ruke. Znate šta vas čeka od A do Š ako vam je potrebno da uradite isto. I zato ću vam ispričati sve.

Šta vas čeka: od konsultacija do operacije

Proces počinje konsultacijama. Da biste i vi znali šta da pitate, važno je doći informisani. Dr Anici Jevremović je bitno da detailno objasni svaki korak.

Operacija se sada izvodi u lokalnoj anesteziji. Mogu da se popiju i neki lekovi koji vas opuste. Oni plašljiviji, kojima nije dovoljno što neće osetiti ništa, već ne žele ni da znaju da se nešto dešava, mogu da rade podizanje kapaka u analgosedaciji. To zovem "malo vas uspave i ničega se ne sećate". Naravno, ova opcija zahteva anesteziologa.

Cena podizanja kapaka je uglavnom prilično ujednačena. Najčešće je negde oko 1000 evra za gornje kapke, sa varijacijama od možda 200 evra gore-dole, u zavisnosti od konkretne situacije i izbora anestezije. Donji kapci su uglavnom nešto skuplji. Važno je naglasiti da hirurg mora da vas vidi - uvek se prvo obavlja pregled i konsultacije. Neko dodatno naplaćuje konsultacije, neko kontrole, neko sve uračuna u cenu. Vaše je da sve to pitate na vreme.

Oporavak: dan po dan

Odgovor na najvažnije pitanje je: ni jedne sekunde ne boli ništa. Ni na operaciji, ni posle nje. Oporavak je malo dosadan, ali bez ikakvih bolnih senzacija. Ovo važi i za skidanje konaca. Plašila sam se da će me nešto čupkati i peckati. Zapravo, dr Anica Jevremović je samo izvukla neku tanku strunu i baš ništa nisam osetila.

Kući sam otišla odmah. Imala sam deblje flastere koji su me nervirali - osećaj kao da nosim kačket i moram da podižem glavu da bih videla širi horizont. Ali, ti prvi flasteri se skidaju nakon 24 sata. Doktorka ih je natopila nečim i začas skinula. Nema čupkanja ni cimanja. Toga sam se takođe plašila bez razloga.

Nove, tanke flastere sam nosila još 6 dana. Čim ih je stavila, a ja nabacila svetlije naočare za sunce, izgledala sam toliko prihvatljivo da sam se kući vratila gradskim prevozom i malo prošetala. Niko me nije gledao čudno. Priznajem, bila sam manje natekla od većine ljudi. Otečenost zavisi od tehnike plastičnog hirurga, kao i od svakog organizma posebno.

Već nakon 2-3 dana, našminkala sam sve sem očiju i krenula da zujim po gradu. Nakon 7 dana skinuti su konci, a nakon 10 dana ja sam sa punom šminkom snimala pitanja i odgovore na temu podizanja kapaka. Tog 10. dana od operacije, snimala sam se i sa ajlajnerom. Malo je reći koliko sam bila srećna što ponovo mogu da ga nosim! Spušteni kapak to nikada nije dozvoljavao.

Uobičajena zabrinutosti i dugoročni rezultati

Modrice nisu postojale, ali hematomi od operacije koji su bili gore, prirodno padnu dole. Ispod jednog oka sam imala fleku nakon 10 dana, ali bila je dovoljno nevidljiva ispod šminke.

Naravno, seče se komad kože i ožiljak mora da postoji. On naravno bledi vremenom i postaje sve nevidljiviji. Ali, da ne postoji, to ne bi bila plastična hirurgija nego naučna fantastika. Kod žena koje sam upoznala, a radile su pre par godina, čak i kada se zagledate, ne vidi se ništa. Što se mene tiče, baš me briga za male crtice koje sada imam - začas ih prekrijem šminkom. Spuštene kapke nisam mogla da sakrijem nikako. Ožiljak začas učinim nevidljivim.

Nova koža neće da poraste, ali sila gravitacije tokom godina nastavlja da vuče lice na dole. Padaju obrazi, obrve, sve… Kome je do toga, radi podizanje obrva, temporalni lifting i lifting lica. Kome nije, odlazi na razne tretmane. Dakle, lice nastavlja da živi svoj život. Vi birate šta ćete dalje s njim. Retki su ljudi kojima je bila potrebna druga operacija podizanja kapaka.

Zašto sam odlagala i jedini ispravan strah

Da, što sam kilavila i nisam ovo uradila ranije, kad sam već znala kakva mi je genetika i da nema drugog rešenja? Eto, pitam se. Zašto sam se glupirala s nitima, tehnikama šminkanja i slično? Odgovor je naravno - strah. Jeste, posle bitke su svi generali, pa i ja. Sad kad znam ovo što znam, smešno mi je što sam se plašila bola, koga nema. Plašila sam se da je oporavak spor i da ću da izgledam jako dugo kao vanzemaljac, da neću zbog toga moći da snimam i radim…

Jedino se nisam plašila kako će da ispadne.

Taj deo je bio neobičan… Kad idem na sistematski, smrznem se od straha zbog vađenja krvi. Isto je sa zubarom. Na dan podizanja kapaka, nisam bila čak ni nervozna. Čekala sam da krenu hladne ruke koje se tresu, vilica koja svakoće… I ništa. Verujem da ovo važi samo za mene, jer nemaju svi tu privilegiju da svog plastičnog hirurga poznaju skoro 9 godina. To je i bio razlog što se ni jedne sekunde nisam pitala kako će da ispadne, da li će biti dobro. Ja sam to jednostavno znala.

A ovo je osećaj koji treba da imate pored svog hirurga ako se odlučite za podizanje kapaka, pa i bilo šta drugo tome slično. To tražite, to pronađite i sve će biti u savršenom redu. To je moj izbor i moj primer kako se kroz podizanjem kapaka može steći ne samo nov izgled, već i nova energija i samopouzdanje.

Nadamo se da vam je ovaj detailan prikaz podizanja kapaka i mog iskustva sa dr Anicom Jevremović dao jasan uvid u proces i otklonio nepotrebne strahove. Informisanost je ključ za donošenje ispravne odluke.